30. aprila 2019. sam se preselio u Nemačku i počeo da radim. Za sada sam sam, porodica čeka vizu
Živim u Bauschheim-u. Tu mi je firma našla apartmančić, oko 40m2. To je jedno selo, sa oko 6.000 stanovnika i pripada "opštini" Russelsheim. Mislim, to je bilo selo dok su sela ličela na sela; sada to više podseća na neko vikend naselje. Ljudi ovde često žive u različitom mestu od onog u kome rade. Ujutru, pogotovu vikendom, kada motornog saobraćaja gotovo da nema, čuju se ptičice.
Moj apartman gleda na dvorište, a vidi se i "glavna" ulica. Glavna ulica je, zapravo, jedan prsten koji prolazi oko sela; najviše kuća se nalazi u samom prstenu, ali kuća ima i van istog. Tim prstenom prolazi bus od Russelsheim-a do Bauscheim-a, i tu okreće i vraća se nazad, odnosno kruži.
Dakle, to je jedno mirno selo, koje ne podseća baš na srpska sela. Kuće su jako lepe, nisu male i čovek može da zaključi da tu živi jedan solidan srednji sloj, koji nema problema s tim što živi u selu. Automobili su, što bi se reklo u fulu. Svaka kuća i dvorište su jako lepo sređeni i stvarno je milina prošetati selom. Inače, to "selo" ima ogroman supermarket "Globus", na samom ulazu. I to je, koliko sam uspeo da skontam za mesec dana, jedina prodavnica u naselju! Imaju ekspoziture nekih banaka, Volksbank, Sparkasse, ima čak i privatni psihoterapeut ... Imaju i veliku sportsku halu. Ljudi na ulicama se slabo viđaju, tako je i u Russelsheim-u. Međutim, ono što me najviše fascinira, to je šuma odmah do Bauschheim-a. Do nje mi treba desetak minuta hoda od stana. Šuma izgleda kao da ju je projektovao pejzažni arhitekta.
Selo takođe poseduje i malu školu (6-10 godina), tzv. "Grudschule". Takođe, ima i nekoliko stambenih zgrada. Da pomenem da mesto ima i jezerce
Moja firma se nalazi u Russelsheim-u. Russelsheim najviše podeseća na Šabac. Ima oko 70.000 stanovnika, ravno je, izlazi na reku (a ne ide na drugu stranu), i karakteriše ga velika fabrika, Opel, pandan našoj Zorki. U Russelsheim-u se pretežno živi u kućama, što pojedinačnim, što onim vezanim u niz, ali ima i zgrada. Jedina razlika je u tome što se u Šapcu biciklistička infrastruktura tek razvija (prvenstveno zahvajujući udruženju https://voziulice.wordpress.com/ i https://web.facebook.com/vozi.ulice?_rdc=1&_rdr) , dok Russelsheim poseduje, za moje pojmove, izuzetno razvijenu biciklističku infrastrukturu. Biciklistička infrastruktura se može podeliti na nekoliko tipova:
Moja firma se nalazi u Russelsheim-u. Russelsheim najviše podeseća na Šabac. Ima oko 70.000 stanovnika, ravno je, izlazi na reku (a ne ide na drugu stranu), i karakteriše ga velika fabrika, Opel, pandan našoj Zorki. U Russelsheim-u se pretežno živi u kućama, što pojedinačnim, što onim vezanim u niz, ali ima i zgrada. Jedina razlika je u tome što se u Šapcu biciklistička infrastruktura tek razvija (prvenstveno zahvajujući udruženju https://voziulice.wordpress.com/ i https://web.facebook.com/vozi.ulice?_rdc=1&_rdr) , dok Russelsheim poseduje, za moje pojmove, izuzetno razvijenu biciklističku infrastrukturu. Biciklistička infrastruktura se može podeliti na nekoliko tipova:
1) deo kolovoza namenjen biciklima, biciklističke trake
2) deo trotoara obeležen crvenkastom bojom ili samo belom štraftom, takodje posebna traka
3) deljene trake sa pešacima, gde nije razgraničen deo za pešake i bicikliste
4) tamo gde nema oznaka, biciklisti slobodno koriste kolovoz, krajnju desnu traku
Postoje i delovi kolovoza gde je specifično naznačeno da je zabranjeno za bicikle; na primer, to sam video u Frankfurtu (u Russelsheimu još ne). Biciklističke trake, tamo gde su stvarno namenjene biciklistima, su širine po mojoj proceni bar 1 m. Takođe, biciklističkih traka u sklopu kolovoza ima i van naselja, na primer, između Bauschheim-a i Russelsheima, kuda ja svakodnevno prolazim od stana do firme i nazad. To je razdaljina od nekih 5 km. Doduše, jednim delom (1-1.5 km ) je moguće voziti kroz šumu, što ja često koristim. U Russelsheim-u postoje ulice koje su jednosmerne za automobilski saobraćaj, a dvosmerne za bicikliste. Leva kolovozna traka je deljena sa automobilima, a ova desna je samo za bicikle.
Russelsheim obiluje zelenilom, njega ima počev od drveća, duž ulica, privatnih bašti, do ogromnih živih ograda koje se često postavljaju da odvoje prometnije saobraćajnice od kuća i trotoara. Postoji gomila nekakvih pasarela, kojima mogu da prođu samo pešaci i biciklisti, često između kuća ili nekog žbunja. Takođe, postoji jedna dugačka staza, koja vodi praktično kroz Opel fabriku, koja je namenjena samo pešacima i biciklistima, duž koje nema raskrsnica i semafora. Da napomenem da su biciklisti veoma poštovani od strane vozača automobila. Vozačka kultura je na solidnom nivou.
Russelsheim poseduje i gradski prevoz od jedno desetak buseva koji idu po gradu i okolini do 10 tak kilometra okolo, a uglavnom u sela koja mu pripadaju. Cena jedne karte Russelsheim-Bauscheim je 2.2 EUR. Sav javni prevoz je uglavnom tačan u minut, pogotovu ti busevi. Većina buseva ide na pola sata i sat, a u špicevima na 15 minuta. Takođe, u Russelsheim-u staju S8 i S9, koji idu od Frankfurta do Vizbadena, uglavnom paralelno sa Majnom. To je distanca od nekih 60-70 kilometra. Tim S8 i S9 prevozom idem do Frankfurta na jam session u Jazzkeller.
Ovo je jedna off ulica u Russelsheim-u. U Russelsheimu se ne viđa puno ljudi na ulicama, kao ni u Bauschheim-u. Često viđaju ljudi za koje bi po boji kože rekao da nisu nativni nemci. Kad čovek dođe iz Srbije, izgleda mu pomalo čudno, ali u stvari, to je takva kultura, ljudi sa istoka jednostavno više vole da budu na ulici, nego klasičan Nemac.
Moja firma se zove ID-Ware i nalazi se u južnom delu Russelsheima, u nečemu što liči na industrijsku zonu; mada se Opelova fabrika nalazi na severnoj strani. Firma se bavi sistemima za administraciju pristupa uređajima i prostorijama. Ima oko 40 ljudi. U firmi imamo i 2 Turčina, jedan iz Turske, drugi iz Nemačke, jednog Hrvata, Dalmatinca, dvojicu iz Bangladeša i jednog iz Portugala. Svi su fini, atmosfera je opuštena i pozitivna.
Obišao sam neka okolna mesta, od manjih, u neposrednoj blizini, Konigstadten, Bischofsheim, GInsheim i Gustavburg, to su mesta od po 10-15 hiljada stanovnika. Od većih mesta sam posetio Majnc, Vizbaden i Frankfurt. Sredom idem u Frankfurt na jam session u Jazzkeller. Jazzkeller je jedan od poznatijih jazz klubova u Frankfurtu. Svirki ima sredom, četvrtkom i subotom. Gostuju i malo zvučnija imena
U Frankfurtu, čim izađeš iz glavne železničke stanice, dočeka te gomila beskućnika i narkomana. Majnc i Vizbaden su jako lepi gradovi, i potencijalni kandidati za duži boravak, kad se porodica bude pridružila.
Ovo je Majnc
A ovo smo Jablanović i ja u Frankfurtu, na Majni
Evo malo i loših strana:
1) nepoznavanje jezika dosta otežava stvari, Nemci nisu baš raspoloženi da pričaju engleski, osim u firmi. To je najizraženije kad dođe red na neku administraciju. Srećom, pa sam nekako nabaso na N26 banku, koja je kompletno online i imaju online support na engleskom. Mogu da kažem da sam vrlo zadovoljan funkcionisanjem iste. Otvorio sam račun preko mobilnog za 15 minuta sa sve online identifikacijom. Dobio karticu za 2 dana. Preko mobilne aplikacije se podešava pin i limiti za korišćenje - gotovina, kupovina, internet. Imaju neki dil sa dosta supermarketa gde se može uplatiti i mislim čak i podići novac. 5 podizanja na bilo kom bankomatu su besplatna u toku jednog meseca. Nema mesečnih troškova. Mobilna aplikacija jako lepo izgleda i dobro funkcioniše.
2) pola kila jagoda košta oko 4 EUR. U Globusu 4.5, na privatnoj tezgi 3.5. Jesu dobre, ali 4 EUR
3) klima. Jutra su dosta hladna, a kraj maja je. Kad nema sunca, vrlo brzo zahladni. Što bi reko Šantić sunce tuđeg neba ne greje kao u Srbiji. Verovatno je mislio na severne zemlje. Stvarno, sunce ne prži kao Srbiji, čak i kada je u fulu
Obišao sam neka okolna mesta, od manjih, u neposrednoj blizini, Konigstadten, Bischofsheim, GInsheim i Gustavburg, to su mesta od po 10-15 hiljada stanovnika. Od većih mesta sam posetio Majnc, Vizbaden i Frankfurt. Sredom idem u Frankfurt na jam session u Jazzkeller. Jazzkeller je jedan od poznatijih jazz klubova u Frankfurtu. Svirki ima sredom, četvrtkom i subotom. Gostuju i malo zvučnija imena
U Frankfurtu, čim izađeš iz glavne železničke stanice, dočeka te gomila beskućnika i narkomana. Majnc i Vizbaden su jako lepi gradovi, i potencijalni kandidati za duži boravak, kad se porodica bude pridružila.
Ovo je Majnc
A ovo smo Jablanović i ja u Frankfurtu, na Majni
Evo malo i loših strana:
1) nepoznavanje jezika dosta otežava stvari, Nemci nisu baš raspoloženi da pričaju engleski, osim u firmi. To je najizraženije kad dođe red na neku administraciju. Srećom, pa sam nekako nabaso na N26 banku, koja je kompletno online i imaju online support na engleskom. Mogu da kažem da sam vrlo zadovoljan funkcionisanjem iste. Otvorio sam račun preko mobilnog za 15 minuta sa sve online identifikacijom. Dobio karticu za 2 dana. Preko mobilne aplikacije se podešava pin i limiti za korišćenje - gotovina, kupovina, internet. Imaju neki dil sa dosta supermarketa gde se može uplatiti i mislim čak i podići novac. 5 podizanja na bilo kom bankomatu su besplatna u toku jednog meseca. Nema mesečnih troškova. Mobilna aplikacija jako lepo izgleda i dobro funkcioniše.
2) pola kila jagoda košta oko 4 EUR. U Globusu 4.5, na privatnoj tezgi 3.5. Jesu dobre, ali 4 EUR
3) klima. Jutra su dosta hladna, a kraj maja je. Kad nema sunca, vrlo brzo zahladni. Što bi reko Šantić sunce tuđeg neba ne greje kao u Srbiji. Verovatno je mislio na severne zemlje. Stvarno, sunce ne prži kao Srbiji, čak i kada je u fulu
